Punkt

Naravno da nije našao ni naočare kad je pogledao u džep cegera: da mu se to desilo na ulici, verovatno bi se odmah lupio u čelo, ali sada, pošto je u džepu zatekao pažljivo savijeni kabl za telefon, zbog kog je pre neki dan očajavao jer ga je spremio za ceger ali ga u poslednjem trenutku nije uzeo sa stola (po povratku kući ga je još više nerviralo što ga je tamo zatekao nepomerenog i ovako uredno savijenog) i pošto je pored kabla ugledao novu, tek kupljenu žutu hemijsku, D. se razvedrio, bolje rečeno, spremio se da se razvedri kaada u novoj, takođe tek kubljenoj svesci bude povukao prvu, uspravnu crtu od koje je trebalo da nastane slovo N (...) 

 * 

 „Koga zanima fabula, evo kratkog pregleda događaja: pisac izlazi iz stana, zaboravivši olovku i svesku kod kuće, više puta pokušava da ih ponovo pronađe u gradu (nijednom ne uspevši) i neprekidno skreće s puta, kartografski, mentalno, pa i narativno. Navodna bezdogađajnost ove pripovetke ("njegovog navodnog besciljnog hodanja") odražava se ne samo u meditativnom i vijugavom paralelizmu hoda, govora, misli i pisanja, već i u pripovedanju samom. Punkt je pripovetka koja disecira pripovedanje, kao čin, ujedno prozaično smešan i mističan, koji se suočava i sukobljava sa apsurdnim svetom (samo)otuđenja.“ 

 Ana Hodl Laslo