Moji prijatelji

Izvorno objavljen 1924, prvi Bovov roman postigao je veliki uspeh i danas se smatra njegovim najpoznatijim delom. Glavni junak i narator, Viktor Baton, vojni invalid koji dane provodi u čekanju invalidnine i izbegavanju svakog posla, pripoveda o svojim susretima sa muškarcima i ženama od kojih očekuje razumevanje, ljubav i prijateljstvo. Do toga, međutim, nikad ne dolazi budući da u presudnom trenutku, kad treba da opravda stečeno poverenje, Baton napravi neku nepopravljivu grešku. Ono što i danas čini ovaj roman inovativnim jeste bistra deskripcija, izneta uz obilje neposrednih detalja u kojima se narator ne stidi nijedne svoje predrasude. Od prve rečenice, Baton se pred čitaocem otvara, ne libeći se da pokaže i strane koje bi mu išle u prilog i one nepoželjnije. Uz to ide jedna neodoljiva, skoro detinja iskrenost koju je Bov patentirao i koja se ne može podražavati.

Emanuel Bov je rođen 1899. kao Emanuel Bobovnikov. Posle Mojih prijatelja (Mes amis), objavio je još tridesetak romana i knjiga pripovedaka: među njima se izdvajaju roman Arman (Armand) i putopis Bekon-le-Brijer (oba iz 1927). Nakon nemačke okupacije Francuske principijelno je odbio da objavljuje i emigrirao u Alžir, u nadi da će se prebaciti u London. Vratio se u Pariz 1945. i, malo pre nego što će izaći Klopka (Le piège), roman posvećen višijevskoj Francuskoj, umro od bolesti i iscrpljenosti.

*

Posle smrti je zaboravljen. Za kasniju sudbinu njegovog dela u Francuskoj zaslužan je pre svega dramski autor Remon Kus, koji je sedamdesetih inicirao ponovno objavljivanje Bovovog opusa kod izdavača Flamarion. U širim okvirima postao je poznat osamdesetih, nakon što je Peter Handke preveo Moje prijatelje na nemački (1981).